Praaaavi treći, ne-rođendanski, post. U celosti.

(Iliti: A.C.A.B.)

(Iliti: There's no justice, there's no peace. Serbia, state of police)

  Prva stvar koju moram da naglasim je da ću se malo pozabaviti našom policijom u ovom postu, tako da ako mi se nešto desi, znate ko je kriv. 

  Šalu na stranu, poludeli su. Mislim da polako vidimo ceh devedesetih, i vidimo da ljude mojih godina (a sa njima, na svoj način, i mene), koji su tada odrastali, ne možemo smatrati sposobnim da odlučuju u svojim životima odgovorno, i na način na koji bi trebalo, a polako krećemo da preuzimamo generacijsku odgovornost od starijih, i rupe u sistemu vrednosti kreću da se vide i osećaju i u javnom životu. U svim sferama, što je najgore, ali ćemo sad samo o ovoj koja ‚‚sprovodi zakon''. 

  Prvo, jer riba smrdi od glave, Ivica Dačić? Ivica Dačić? U kom paralelnom univerzumu sam ja živeo, jer se jasno sećam da je u tom univerzumu važilo da je to neko kome se nipošto ne bi trebalo verovati, a sad polako prerasta u malog Slobu, što je i oduvek nekako bio - Slobin Mini-Me. A onda smo uzeli i dali mu da rukovodi policijom. Al' dobro, i to je simptom lošeg sistema vrednosti koji je tih devedesetih dostigao kritičnu masu. Sada smo, plašim se, već prešli tzv ‚‚event horizon'', i crna rupa nam ne gine. 

  Sad tražim neke slike da stavim ovde, i naletim na članak u kome su u Leskovcu, marta ove godine, panduri pretukli bivšeg košarkaša, a sadašnjeg invalida, zato što je izašao ispred restorana da vidi šta se dešava. Pa su ga još zvali i molili da ne podnese tužbu. Trebalo je pare da im uzme, i to mnogo. Možda i jeste. E'o, pročitaj i sam. Izgleda da je ova južnjačka murija malo bolja u tome od severnih kolega, ali sam siguran da se i oni svojski trude da ne zaostaju. Izgleda i da se to ne odnosi samo na tzv. prašinare, već i na druge vrste (koj' li će nam to kurac, da mi je da znam) policija koje imamo. 

  Hrvati prenose vest iz 2012. gde se vidi snimak kako komunalni policajac u Beogradu mlati putnika bez autobuske karte. Koliki uopšte majmun moraš da budeš da kao komunalni policajac uopšte pomisliš da imaš prava da biješ nekoga? Koliko su zapravo ti prestupi, za koje su oni zaduženi - ozbiljni? A zamisli tek kako je kada takvom nekom napaljenom Srbinu daš i pendrek, i oklop, i teretanu i steroide i treninge iz borilačkih veština, i pištolj, a nekima i automatske puške. A sve vreme biraš, jer za to treba položiti psiho test, one koji su najveći botovi, i koji će tu moć koju imaju koristiti za punjenje sopstvene guzice nelegalno, a da pritom ne moraju da odgovaraju.

  Ako još uzmemo u obzir da su svi ti ljudi u nekoj takvoj priči zbog naše vekovne, i u tradiciji ukorenjene potrebe za konfliktom, to ih stavlja u poziciju da kao murija moraju da delaju protiv svojih najboljih drugara iz detinjstva, a i kasnije. To malo zbunjuje botove, ali se sistem vrednosti ne da tako lako, i on nas uči da je ortak-ortak, i sve ostalo je nebitno, tako da će naravno pre ući u nelegalan posao sa ortakom paljevinom iz osnovne, nego da ga 'apsi, jer smo ga tako naučili, a na psiho testu je to i dokazao. Bottom line, namerno biramo budale i cepanke da nam budu murija, a posle se čudimo što nas biju kad nemamo kartu za bus.

  Žandarmerija je posebna priča, a pogotovo ova moja, Niška. Posle, meni, potpuno abnormalnog slučaja gde je pripadnik žandarmerije upucao ženu u kružnom toku zato što je vozila presporo a on je bio pijan i to ga je nerviralo, mislio sam da neće biti više takvih ispada, međutim kita. Posle samo mesec dana, tako nešto, drugi pripadnik žandarmerije rokne svog dobrog ortaka krimosa zbog toga što je tom istom krimosu dugovao silu para za belo. Žandarmerija na koksu. Imaju li oni testove na drogu uopšte? Kako nisu proverili i sa kime se čovek druži, ili su, možda takve veze poželjne kada hoćeš da radiš u žandarmeriji, je l' stavio to u CV, šta, ne kapiram. Ovo nije priča koja ima tako poneki aspekt koji je misterija, ovde je SVE misterija.

  Kao ulični muzičar, što sam neko vreme bio, dolazio sam u situaciju da budem i žrtva dokonih prašinara, kojima se samo ne sviđa muzika koju smo svirali. To se, uglavnom,lako rešavalo što uz podršku prolaznika, što podsećanjem da smo mi ti koji su mu finansirali današnji ručak, i da ćemo da ga tužimo za nesavesno obavljanje dužnosti ako se slučajno zadesi neka pljačka, ili ne dao bog ubistvo, a on bio tu i kičmio nas što sviramo, umesto da juri lopove i krimose. A naravno da ih ne juri, kad mu ortaci.

  Riba smrdi od glave. A glava ove ribe je bila tu i kada je riba počinjala da smrdi. Riba nije ni prestajala da smrdi, samo nismo obraćali pažnju na mirise dok smo se borili za sopstvenu koru hleba. Riba smrdi od glave.

"Hey, if you need special training to be told not to jam a large, cumbersome object up someone else's asshole, maybe you're too fucked up to be on the police force in the first place."

George Carlin