Osmi, uplašen, post.

(Iliti: Svi će da poginemo u vodu)

Ja sam uništen. Ja sam uništen suočen sa realnošću. Pojela me je, sažvakala, i ispljunula kao gorku koščicu jabuke. Živeti u Srbiji je trenutno stašno teško.

Jedan deo tebe ti u pozadini sve vreme džvanjka kako si pička što nisi tamo. Naziva te pogrdnim imenima, omalovažava te u najnižem maniru mogućem. Drugi deo tebe kaže da je dobra strana svega što tvoj grad nije nešto posebno najebo. Niti može, sudeći po topografiji područja. Sreća, ej. Treći deo... Treći... Ono što je trenutna realna situacija.

Koncentrisaću se na to treće.

Prvi aspekt. Obim štete. Obrenovac takoreći više ne postoji. Trenutno je u sličnoj formi kao stara Brza Palanka. Što bi reklo - andadasiiiii! Bratska nam Republika Srpska (sa sve onom Bosnom i Hercegovinom, ajde, i to su ljudi, valjda, majkumubožjuimperijalističku) nadrljala još grđe. Doboj neću ni da spominjem. To Drinom i Savom sve ide kod nas, pa kod Bugara i Rumuna. I dalje, Niš nema čega konkretnog da se plaši, na moju sreću, i samim tim određenu zagarantovanu dozu objektivnosti u celoj priči.

Drugi aspekt. Superstar vođa. Izašao je jedan klip. U klipu se dešava nešto što me je nateralo da debelo porazmislim. Razmišljajući tako... široko, došao sam do zaključka. Vučić je definitivno iskreno zabrinut za Srbiju. U to nemam nikakve sumnje. Ono što mene brine je ono što nam prećutkuje, a zbog čega je toliko prso. Jer prso jeste. A da se razumemo, naterati Vučića da ovako prsne (ne samo zbog ovog klipa, nego i generalno ovih dana), znači primeniti strašno jak pritisak. Pošto na unutrašnji pritisak u ovom slučaju ne računam, kontam da je pritisak od spolja.

 Postoje dve strane koje mogu da budu zasužne za prskavanje našeg uber-vođe. Jedna je istočna, naša majka - Rusija. A druga je tatko, ne samo naš, nego svecki tatko - the U. S. of A. I jedni i drugi imaju raznorazna čuda-muda tehnologije, je l' tako? Znači, podjednako je moguće da nas kecaju i Ameri HAARP-om, i Ruje nekom istom takvom antenicom, oboje zarad sopstvenih spoljnopolitičih interesa, što bi bilo - svetska dominacija.

Postavlja se pitanje: Što je ovo područje bitno? Zaista, zašto? Osim neke drumske trgovine, koja je usput u odumiranju, ovo područje nema nekog prirodnog potencijala. Wrong! Mi smo jedno od retkih mesta na planeti gde se ljudi kupaju pijaćom vodom. Voda je već uveliko najdeficitarnija roba na svetu, a mi je imamo PREVIŠE! Sada, na neki način, privremeno osećamo i mi koliko je bitno imati pijaću vodu sa česme 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. A ovi se mlate oko dominacije nad ovim prostorima zbog toga. Ni zbog čega drugog.

U sred svega toga, majmuni trgovački povećavaju cene, da bi ućarili koji dinar. Muka mi je od ideje da postojite i nazivate sebe bićima koja su ravnopravna meni. Povraća mi se od vas. Vi ste crvi. Ne, serem. Vi ste govna tih crva. Možda. Ako bog otac bude dobre volje. A čini mi se da nije. Vi ste ono što ljudi zovu dnom dna. Vi ste Scum of the Earth. Nikad se nisam molio da se nekom desi nešto loše, ali bih voleo da vi takvi, u kojoj god razmeri delovali, izumrete. Sad.

Umrite, stoko odvratna. Gušteri prokleti. Umrite vampiri. Uginite. I vi planetarni, i vi lokalni. Umrite više! Pustite nas da živimo!