Deseti, vanredni, post

Još jedan tekst koji je skinut. Istinu skinuti neće.


Odmah da razjasnimo sledeće: narodu ove zemlje svaka čast. Da nam nije nas, propali bismo odavno. Gledajući silu solidarnosti i samoorganizacije koja se podigla za vrlo kratko vreme, čovek ne može a da ne oseti ponos i da mu momentalno ne postane jasno zašto smo izdržavali sve i svašta kroz istoriju.
Zato što smo, na kraju dana, u najgorim situacijama tu jedni za druge. Možda u normalnim okolnostima to uzimamo previše zdravo za gotovo. Umislimo da smo sami, da se svako bori za sebe, ali to, vidimo ovih dana, i nije baš tako.
Sa druge strane, država je pokazala je neviđenu tromost, nespremnost i potpunu, ali potpunu dezorganizovanost. A kome takva država treba?

- Ne treba nam država koja nije u stanju da proceni opasnost.
- Ne treba nam država koja laže da je potpuno spremna za sve što dolazi, a četiri dana kasnije broji mrtve građane.
- Ne treba nam država koja ukida radio-amatere, zahvaljujući kojima je spašeno ko zna koliko ljudi.
- Ne treba nam ministar za vanredne situacije koji kao da ne postoji.
- Ne treba nam predsednik države koji se u pet dana poplave oglasi jednom i to potpuno drugim povodom.
- Ne treba nam ministar pravde koji obilazi ugrožena područja da bi se fotografisao.
- Ne treba nam ministar pravde kojeg rođeni građani hoće da linčuju (Krupanj)  jer se njihove nesreće setio tek kad mu je zafalilo lokacija za poziranje.
- Ne treba nam ministar policije koji sam upadne u blokadu na putu pa policija mora da spasava njega umesto ljude koji su u pravoj nevolji.
- Ne treba nam ministar odbrane koji je po struci keramičar koji o vojsci i odbrani ne zna ništa.
- Ne treba nam ministar odbrane koji ni u živom prenosu vanredne sednice vlade ne može da se ne bavi političkim protivnicima.

Priče iz Obrenovca će tek izaći na videlo. Ovo je jedna od njih.

- Ne treba nam premijer koji radi ono što nije njegov posao.
- Ne treba nam premijer koji ne radi svoj posao.
- Ne treba nam premijer koji histeriše, uzdiše, glumata, pravi dramske pauze od po pet minuta i izigrava mučenika.
- Ne treba nam premijer koji pozira u uglancanim cipelama ispred helikoptera ne shvatajući kakva kataklizma nadolazi.
- Ne treba nam premijer koji uprkos nemanju dana radnog staža van politike i svojoj nestručnosti za vanredne situacije naređuje jednom generalu Dikoviću šta i kako treba da radi.
- Ne treba nam premijer koji se sa svojom svitom vozika okolo čamcem u koji može da stane bar šestoro unesrećenih ljudi željnih suvog tla.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja katastrofu i nesreću koristi da bi došla na vlast u gradovima u kojima vlada opozicija.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja iz Beograda šalje dobrovoljce u Šabac, grad koji ima više od 50.000 stanovnika.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja te dobrovoljce iskoristi da bi smenila vlast u tom gradu.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja ne haje za Paraćin, gde nije na vlasti.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja dva dana ne obraća pažnju na apele Smederevske Palanke, gde nije na vlasti.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja ne obraća pažnju na Svilajnac, gde nije na vlasti.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja danima dopušta da se Krupanj raspadne, gde nije na vlasti.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja vlast ne vrši jednako za sve građane već ih deli na ljude prvog i drugog reda, zavisno od toga za koga su glasali.

Kome su i zašto zasmetali radio-amateri?

********************************
Ne postoji dovoljno veliko priznanje koje treba odati svim sjajnim ljudima, policiji, vojsci, stručnim spasiocima, desetinama hiljada volontera na svim frontovima, onima na terenu, ali i na internetu, radio amaterima, onima koji su spasavali ljude, ali i onima koji su spasavali životinje, onima koji su dali svoje poslednje da bi neko drugi imao bar nešto. Ne postoje dovoljno veliki epiteti za ono što smo svi zajedno uradili. A nisu ni potrebni, jer smo samo bili ljudi. Oni pravi.
Državnom rukovodstvu moguće je, sa druge strane, nameniti samo jednu poruku: sram vas bilo.
Zbog politizacije ljudske nesreće, zbog nesposobnosti i zbog toga što ste seli u fotelje za koje niste predviđeni ni znanjem ni strukom ni savešću, ne razmišljajući da li to može da ugrozi živote ljudi.
Da ne znam da nemate ni trunke savesti, možda bih rekao i kako bi trebalo da podnesete ostavke svi do jednog. Ovako ostaje samo – sram vas bilo. Pitanje je da li ste i toga dostojni.

Deveti, vanredni, post

(Iliti: Borba protiv cenzure)

Na portalu Srbija Danas je u par navrata, u toku današnjeg dana izlazio i bivao sklanjan članak sledeće sadržine, ja vam ga prenosim u celosti.

Режим Александра Вучића уз помоћ државних и осталих режимских медија већ данима сакрива истину о правом стању у поплављеном Обреновцу и настрадалима којих је на стотине. Данас је по налогу МУП-а Републике Србије Обреновац блокиран и у њега није могуће ући. То није омогућено ни независним новинарским екипама али јесте омогућено неколицини режимских медија који су данас били у пратњу министра и директора полиције.

То је једини град у Србији данас који се налази под таквим треманом МУП-а. Изговори који се користе за то су наравно они да су у току акције евакуације и спашавања народа из Обреновца али истина је много ружнија и веома незгодна за режим Александра Вучића.

До нас из веома поузданих извора који су укључени у саму акцију спасавања у Обреновцу долазе информације да је у том граду у поплавном таласу страдало на стотине људи. Стижу информације о зградама и кућама пуних људи које су се урушиле под притиском воде.

Тоталном цензуром државних и режимских медија режим покушава да сакрије истину да смо у Обреновцу као народ и као држава доживели тоталну и апсолутну НАЦИОНАЛНУ КАТАСТРОФУ првенствено због неспособности актуелног режима Александра Вучића. Иако је се знало већ у среду послеподне да ће поплавни талас ударити у Обреновац апсолутно ништа није урађено на време да би се становништво на време упозорило и евакуисало из града.

Колико пута сте чули изјаве д аје ситуација под контролом. Само дан пре катастрофе у Обреновцу премијер Александар Вучић се безбрижно смешкао у Коцељеви као да се налази на модној писти.

Шта је то толико смешно Вучићу?

Застрашујућа је чињеница да је су до Обреновца пре стигле спасилачке екипе из Русије и то преко Ниша и то два дана пре него што су се у Обреновцу појавиле две амфибије Војске Југославије.

Оно што је још страшније је чињеница да је по повратку из Обреновца где је се возикао тог дана у чамцу у коме је уместо њега требало да буду или људи који се евакуишу или професионални спасиоци премијер Александар Вучић на седници владе веома неукусно комуницирао са министрима покушавају да тако сакрије страх од одговорности јер је пре те седнице од одговорних из полиције и војске добио информације о правим размерама катастрофе у Обреновцу што је и потврђено нашем порталу.

Фото сесија Великог Вође у полављеном Обреновцу

Националну трагедију коју смо доживели у Обреновцу пре свега због неспособности актуелне власти неће моћи да заташкате и то вам је обећање које вам дајемо. Народ Србије знаће апсолутну и тоталну истину о правом стању ствари и масовним жртвама у Обреновцу а сви они који су за то одговорни биће кривично и политички одговорни и процесуирану у сладу за важећим законима!

За заташкивање, пласирање дезинфромација и лажи што државни органи и неки њихови представници управо раде посебно ћете кривично одговарати!

Neće vam ovo proći, gospodo, neće dok ja imam internet konekciju. A imaću je, boga mi.

Osmi, uplašen, post.

(Iliti: Svi će da poginemo u vodu)

Ja sam uništen. Ja sam uništen suočen sa realnošću. Pojela me je, sažvakala, i ispljunula kao gorku koščicu jabuke. Živeti u Srbiji je trenutno stašno teško.

Jedan deo tebe ti u pozadini sve vreme džvanjka kako si pička što nisi tamo. Naziva te pogrdnim imenima, omalovažava te u najnižem maniru mogućem. Drugi deo tebe kaže da je dobra strana svega što tvoj grad nije nešto posebno najebo. Niti može, sudeći po topografiji područja. Sreća, ej. Treći deo... Treći... Ono što je trenutna realna situacija.

Koncentrisaću se na to treće.

Prvi aspekt. Obim štete. Obrenovac takoreći više ne postoji. Trenutno je u sličnoj formi kao stara Brza Palanka. Što bi reklo - andadasiiiii! Bratska nam Republika Srpska (sa sve onom Bosnom i Hercegovinom, ajde, i to su ljudi, valjda, majkumubožjuimperijalističku) nadrljala još grđe. Doboj neću ni da spominjem. To Drinom i Savom sve ide kod nas, pa kod Bugara i Rumuna. I dalje, Niš nema čega konkretnog da se plaši, na moju sreću, i samim tim određenu zagarantovanu dozu objektivnosti u celoj priči.

Drugi aspekt. Superstar vođa. Izašao je jedan klip. U klipu se dešava nešto što me je nateralo da debelo porazmislim. Razmišljajući tako... široko, došao sam do zaključka. Vučić je definitivno iskreno zabrinut za Srbiju. U to nemam nikakve sumnje. Ono što mene brine je ono što nam prećutkuje, a zbog čega je toliko prso. Jer prso jeste. A da se razumemo, naterati Vučića da ovako prsne (ne samo zbog ovog klipa, nego i generalno ovih dana), znači primeniti strašno jak pritisak. Pošto na unutrašnji pritisak u ovom slučaju ne računam, kontam da je pritisak od spolja.

 Postoje dve strane koje mogu da budu zasužne za prskavanje našeg uber-vođe. Jedna je istočna, naša majka - Rusija. A druga je tatko, ne samo naš, nego svecki tatko - the U. S. of A. I jedni i drugi imaju raznorazna čuda-muda tehnologije, je l' tako? Znači, podjednako je moguće da nas kecaju i Ameri HAARP-om, i Ruje nekom istom takvom antenicom, oboje zarad sopstvenih spoljnopolitičih interesa, što bi bilo - svetska dominacija.

Postavlja se pitanje: Što je ovo područje bitno? Zaista, zašto? Osim neke drumske trgovine, koja je usput u odumiranju, ovo područje nema nekog prirodnog potencijala. Wrong! Mi smo jedno od retkih mesta na planeti gde se ljudi kupaju pijaćom vodom. Voda je već uveliko najdeficitarnija roba na svetu, a mi je imamo PREVIŠE! Sada, na neki način, privremeno osećamo i mi koliko je bitno imati pijaću vodu sa česme 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. A ovi se mlate oko dominacije nad ovim prostorima zbog toga. Ni zbog čega drugog.

U sred svega toga, majmuni trgovački povećavaju cene, da bi ućarili koji dinar. Muka mi je od ideje da postojite i nazivate sebe bićima koja su ravnopravna meni. Povraća mi se od vas. Vi ste crvi. Ne, serem. Vi ste govna tih crva. Možda. Ako bog otac bude dobre volje. A čini mi se da nije. Vi ste ono što ljudi zovu dnom dna. Vi ste Scum of the Earth. Nikad se nisam molio da se nekom desi nešto loše, ali bih voleo da vi takvi, u kojoj god razmeri delovali, izumrete. Sad.

Umrite, stoko odvratna. Gušteri prokleti. Umrite vampiri. Uginite. I vi planetarni, i vi lokalni. Umrite više! Pustite nas da živimo!